Srbija Sport
   Početna strana   |   Fudbal   |   Košarka   |   Odbojka   |   Tenis   |   Rukomet   | Marketing | WAP | RSS  
   Takmičenja / Rezultati  |  Današnje vesti  |  TV najava  |  Rekreacija / Fitnes
Otkrice novog i najveceg vertikalnog kanjona u srbiji
Alpinizam, Otkrice novog i najveceg vertikalnog kanjona u srbiji udruzenjefreestylera
Dok turisticke agencije i organizacije promovišu turizam u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Grckoj, Wild Serbia tim radi na istraživanju avanturistickih potencijala u Srbiji.
 
Na prvi pogled, Srbija i ne
toliko kao avanturistička zemlja, ne mora uopšte ostati u ovim
okvirima. Wild Serbia tim čini grupa mladih ljudi, zaljubljenika u
prirodu i avanturu. Okupljeni oko ideje promovisanja prirodnih lepota
Srbije i jedinstvenog i zdravog stila života, predstavljamo duh
avanturizma pristupačan svakom čoveku. Članovi organizacije su
instruktori speleologije, alpinisti i kanjonaši koji su svoje iskustvo
sticali godinama u domaćim i međunarodnim ekspedicijama. Kroz
aktivnosti koje organizujemo trudimo se da promovišemo zdrave i
avanturističke stilove života, boravak u prirodi i destinacije u
Srbiji koje svojom lepotom zaslužuju daleko više pažnje nego što
dobijaju u ovom trenutku.

U subotu 12.6. 2010. Godine je istražili smo novi kanjon koji je
preuzeo titulu najekstremnijeg kanjona u Srbiji!!
Selski potok, sa izvorom na planini Zvijezda, u okviru nacionalnog
parka Tara, strmoglavo se spušta u Perućačko jezero niz litice i stene
pri tome izgubivši čak 500m visinske razlike! Ivan i Nemanja su
prilikom istraživanja uspeli da prođu kroz 40 vodopada visine od 10 do
40m. Ovaj kanjon je bio novina kako za nas, tako i za

Ovo istraživanje smo čekali već više od godinu dana. Istraživački
osećaj koji smo uvežbavali dugi niz godina nas je navodio na
istraživanje ove prdivne planine. Trebalo je skupiti opremu, naći
vreme za istraživanje, sačekati povoljne vremenske uslove i vodostaj.
Sve je govorilo da će to biti upravo vikend koji sledi, ali par
problema koji smo zadobili poslednji dan sa kolima, nije nam dalo da
se odmetnemo put kanjona. Svaki naredni vikend preko leta već imali
isplaniran, ovo je bila jedna od jedinstvenih prilika, i trebalo je
ugrabiti je. Petak se završavao tako što sam ja resavaio organizaciju oko Valjevskog
izazova, a Nemanja trenirao na steni Grdoba pored Valjeva,
pripremajući se za predstojeći uspon u Alpima. Jako sparno i vruće
popodne je odmicalo a mi rešenje za put nismo imali. I dok sam
prezentovao potencijale Valjevskog kraja gradonačelniku Valjevske
uprave, Zoranu Jakovljeviću, kroz predstojeću manifestaciju Valjevski
izazov, u spontanoj priči prepoznao je naš trud i jednostavnim gestom,
ustupanjem vozila gradske uprave Valjevo, pomogao ovu još uvek ne tako
značajnu akciju.

Polazak

Nama nije strano da se radi i noću i danju, pa je pakovanje opreme i
priprema sledila u kasnim večernjim satima. Tek oko 1h po ponoći kad
je sve bilo spremno krenuo sam put Debelog brda. Pun auto
opreme-užad, ankeri, karabineri, pojasevi, oprema za prvu
pomoć...Kod Vukove kafane u Poćuti skrećem ka Grdobi i na putu, posle
dva pritiska na sirenu keca, diže se Nemanja iz vreće za spavanje.
Ubrzano se pakujemo i nastavljamo put preko Bajine Bašte, Perućačkog
jezera, kanjona Dervente do Predovog krsta. Pošto smo krenuli kasno,
ne najavivši se za prenoćište., odlučujemo se za našu omiljenu
varijantu spavanja, pod vedrim nebom. Ležemo oko pola 5 ujutru, uz
zvuk ptica i riku pokojeg medveda iz šume ;-).

Probudili smo se oo 10h ujutru, silni kiseonik nas je napunio sa
energijom. Odlučujemo se za obilan obrok na Predovom krstu a zatim i
na finalnu pripremu opreme za istraživanje kanjona. Trebalo je sve
dobro pripremiti, jer ako se nešto propusti, loše zapakuje ili ne
ponese, povratka nema, bili bi zarobljeni između vodopada kanjona. U
ovim situacijama dolazi do pothlađivanja i često je u istoriji
istraživanja vertikalnih kanjona dolazilo do neželjenih ishoda.

Ubrzo je sve bilo prepakovano i krećemo put Jagoštice, najudaljenijeg
sela na Zvijezdi. Usput svraćamo do Milovana,  našeg prijatelja i
rendžera nacionalnog parka. Odlazimo zajeno do ulaza u kanjon.

A napoloju, neverovatna vrućina.. Posle obilne doze šumskih jagoda,
oblačenja ronilačkih odela, pojaseva, spuštamo se između stena sve do
vode Selskog potoka i ulaza u kanjonski deo. Kanjon Drine je još uvek
daleko ispod nas... Popodnevni su sati u pitanju, kasnimo sa ulaskom
pa žurimo što više možemo do ekstremnog dela u kanjonu, ako ga uopšte
bude...

U početku se nižu manji vodopadi jedan za drugim. Visine su od 3 do 5
m, stene se konstantno približavaju jedna drugoj sve do trenutka, kada
 se nadvirujemo i pogledom na dole vidimo da ima više od 50m
vertikale...

Neizvesnost, stalno preispitivanje oko opreme, priprma za ulazak u vertikalu...

Ushićenje, adrenalin i sreća usled novog istraživanja. Osmatramo i
procenjujemo situaciju što bolje možemo. Gde god nam se ukaže prilika,
koristimo prirodna sidrišta jer broj ankera koji možemo da postavimo
je ograničen.

Spuštamo se niz vodopade, jedan po jedan su iza nas. Raznih su visina,
prelepi, sa dosta vode koja nas zapljuskuje dok smo na užetu. Na pola
kanjona bi trebalo da naiđemo na stazu. Već je dvadesetak iza nas a
staza se ne pojavljuje. Pomišljamo da je neka greška u pitanju, ili je
staza na samom izlasku iz kanjona, ili smo je negde propustili.. Ali
gde? Non stop smo bili u liticama. Izlaska iz ovakvih objekata nema
dok ne savladate ceo kanjon.  Već je 6 sati popodne, a za 9 uveče smo
najavili izlazak. Sve mora biti jako ekspeditivno! Najmanji problem je
sa nama u kanjonu, a najveći briga ljudi koji znaju da smo dole.

I baš tada nailazimo na nešto da liči na stazu...posle dvadesetak
vodopada i već dosta velikog kanjona iza nas. Potok nastavlja da se
probija nizbrdo i kroz stene, a mi se razmišljamo da li da nastavimo.
I kad ako ne sad, iskustvo nam je pokazalo da se ovakvi kanjoni ne
posećuju baš često, koliko god to želeli.

Nastavljamo da se probijamo dalje, voda nas ubacuje u prave veš
mašine, tobogane, vodopade od 20,30,40m. Krajnje smo iznenađeni sa
donjim delom kanjona. Vertikale ne prestaju, ima li kraja?! Perućačko
jezero se nazire, ali opet nije ni toliko blizu. I u donjem delu
kanjona smo prošli bar isti broj vertikala. U jednom trenutku voda se
gubi daleko ispod nas. Izvlačimo standardno užad iz transportne vreće,
koju ubrzo bacamo na dole i čekamo da vidimo koja je visina. Od
trenutka bacanja do udara u vir ispod, prošlo je nekoliko sekundi.
Pogledasmo se međusobno, i zapitasmo se ko će prvi! Krećemo lagano na
dole niz uže, ja sam ovaj put u vertikali dok Nemanja snima kamerom
odozgo i sa sidrišta. Dno se još uvek ne vidi. Posle nekih 10-15m
spusta, pogledom na dole krećem da vrištim. Okrećem se ka Nemanji i i
kažem: "Sunce ti žarko, ovo ima 70m!" I onda još opreznije, kreće
abzejl na dole. Duboko ispod leži, u viru pod vodopadom, ogromno deblo
koje se obrušilo u kanjon. Izgleda mi kao da se nalazi bar tih 70m
vertikale ispod nas. Međutim, to je bio samo prvi utisak. Po silasku
dole vidimo da ceo vodopad ima oko 40m, ne više. Kad se pogleda odozgo
sve izgleda mnogo veće. Sledi još par vodopada visine oko 20m, a mrak
polako pada. U frci smo. Nama je lepo, voda nije previše hladna,
opreme ne nedostaje. Ali ljudi nas čekaju na izlazu i ne bi valjalo da
ne znaju šta se dešava sa nama. Poslednje 4 vertikale i vodopada
spustili smo po mraku. Bilo je kao u speleologiji, kad se spuštamo u
duboke jame.  Na kraju, poslednji vodopad se uliva u Perućačko jezero.
Ni manje ni više nego 24 kilometar iznad brane. Oko Drine ovde se
nalaze ogromne stene koje se dižu do 800m iznad ovog rečnog jezera. O
kućama i ljudima u blizini ni govora. Sad je već 22h uveče, a nas čeka
plivanje po jezeru do mesta gde ćemo da krenemo da se penjemo uz
stene. Posle pola sata pronalazimo nešto što liči na stazicu kroz
stene. Dovikujemo se sa renžerima stavljajući im do znanja da je sve u
redu. Ipak, žurimo i gore što više možemo, kako bi predupredili
spasilačke ekipe da krenu po nas. Sve ima svoje zašto, vreme izlaska i
trenutak alarmiranja moraju biti najavljeni, a povrede u ovakvim
kanjonima ili nepredviđene situacije su krajnje nepoželjne.

Oko 1h noću na vrhu smo stena. Grlimo se, puni euforije i energije
usled ogromnog otkrića koje smo danas napravili. Kod prve kuće u selu,
svraćamo na po dva litra izvorske vode. Posluženi smo i jabukama, za
koje kažu da na drveću stoje već skoro godinu dana. Potpun ugođaj
netaknute prirode se završava u predivnom večernjem ambijentu  seoskih
domaćina Jagoštice. Odmah zatim idemo do kola, i put Predovog krsta.
Čeka nas još jedno spavanje pod vedrim nebom, a ujutru rano odlazak za
Valjevo. U ujutru, po dolasku, odlazimo u još jedan, ovaj put nama
poznati kanjon. Malo li je za ovaj vikend.

Kanjon Tribuće je do sada nosio titulu najekstremnijeg kanjona u
Srbiji sa svojih 5 vodopada. Ovaj kanjon je istražen 80tih godina i do
ovog dana je bio reprezentativan primer ekstremnog kanjoninga u
Srbiji. Ovaj put granice smo znatno pomerili, otkrivši novi, i možemo
da kažemo kanjon svetskih razmera.

Na kraju svega bismo se zahvalili sugestijama i pomoći koju smo dobili
od kranje prijatnih domaćina, Milovana.... i Milije Diklića, koji su
odrasli na ovom delu planine i ovom prilikom nam pomogli da se
najboljim putevima domognemo ulaza u do sada u Srbiji neviđeni kanjon!

Još veću zahvalnost dugujemo Gradu Valjevo za pomoć u logistici, koja
je ovom prilikom pokazala kako se na jednostavan način može napraviti
saradnja između  javnog i civilnog sektora, na opštu korist.
Print  Wild Serbia - 12:31 18/09/2010
 
Komentari

Vaše ime (alijas):
 
Vaš komentar (obavezno polje):
 
 
* Svi komentari koji u svome sadržaju nose poruke koje su suprotne javnom redu, moralu, Ustavu i zakonima Republike Srbije, biće uklonjeni.
Share
Delicious Reddit Stumble Upon Facebook Google
Wild Serbia
Srbija Sport Vest PUT U SREDIŠTE ZEMLJE
Srbija Sport Vest Trka preživljavanja - Wild Serbia
Poslednje vesti
Sve vesti 16/12/2017 Srbija Sport Vest Srbija Sport Vest Srbija Sport Vest
Alpinizam
  Sep 2011
Srbija Sport Vest TRKA PREŽIVLJAVANJA© 23.-25. Septembar 2011.
  Sep 2010
Srbija Sport Vest Trka preživljavanja - Wild Serbia
  Feb 2010
Srbija Sport Vest Avanturistička trka na Tari
  Mar 2009
Srbija Sport Vest Zastava Univerzijade kreće na Mont Everest
  Oct 2008
Srbija Sport Vest Osvojen Manaslu
  Aug 2008
Srbija Sport Vest Ekspedicija "Srbija - K2 2008" stigla u Beograd
  Jun 2008
Srbija Sport Vest Alpinisti Sandžaka na vrhu Severne Amerike
  May 2008
Srbija Sport Vest Planinari iz Novog Pazara u ekspediciji na Aljasci
  Nov 2007
Srbija Sport Vest Ekspedicija se vraća kući
Srbija Sport Vest Vrh brate
Srbija Sport Vest Sneg, sneg i samo sneg
Srbija Sport Vest Sledeće javljanje je sa vrha Ama Dablama
Srbija Sport Vest Vrh sveta na dohvat ruke
Srbija Sport Vest EST nadomak vrha sveta
Srbija Sport Vest Mećava usporila ekspediciju
Srbija Sport Vest Extreme Summit Team napreduje ka vrhu
Srbija Sport Vest Počelo je penjanje
Srbija Sport Vest Ekspedicija napreduje dobro
Srbija Sport Vest Extreme Summit Team na 4.650 metara
Srbija Sport Vest Počinje ekspedicija Ama Dablam
Sve vesti Alpinizam Srbija Sport Vest Srbija Sport Vest Srbija Sport Vest


 
Kontakt
www.serbiasport.com |  www.sport.in.rs |  www.srbijasport.com
Izrada SrbijaSport.com © 2005-2009